Igrači

Dejl Dženings – iz treće lige do crvenog tepiha “Alijanc Arene” i nazad do klupe desetoligaša

Svi volimo zanimljive priče o igračima koji su iz blata stigli do zvezda, nešto nalik Džejmiju Vardiju koji je iz amaterskog fudbala došao do titule u Premijer ligi, Lige šampiona i Svetskog prvenstva. Takve priče nas inspirišu, daju nadu da u životu vrednim radom i trudom možemo sve postići, međutim, nemaju sve one srećan kraj.

Igrač o kome pišem je uspeo da iz blata niželigaškog fudbala dođe do crvenog tepiha, ni manje ni više, “Alijanc Arene”, ali nije uspeo da se predugo zadrži tamo, već ga je ubrzo zamenio klupom u engleskom desetoligašu.

Dva klinca i četiri buduća premijerligaša

Sezona 2010/11 u engleskoj trećoj ligi (Ligi 1) bila je i ostala jedna od boljih i uzbudljivijih u novijoj istoriji. Sam pogled na tadašnji vrh dovoljno govori o kakvom se kvalitetu radilo. Pobednik Brajton & Houv Albion, vicešampion Sautempton, dva tima koja su trenutno članovi Premijer lige, a u plej-ofu još dva buduća člana elitnog ranga – Hadersfild Taun i Bornmut. Četiri od prvih šest ekipa iz te sezone uspelo je u godinama koje dolaze da se domogne elite. Treba dodati da su u Ligi 1 tada igrali i Čarlton Atletik, Šefild Venzdej, Nots Kaunti, Brentford.. da je neko sam poželeo da sastavi ligu bolje ne bi uspeo.

Ipak, ono što je toj sezoni doprinelo da se izdvaja od drugih i da ostane upamćena, su dva mladića – jedan je imao 18 godina, drugi 17. Obojica su nosili svoje ekipe, igrali se sa protivničkim igračima, naterali skaute, ne samo premijerligaških klubova, već i velikih evropskih timova, da subotom u 16 časova budu na stadionima treće lige. Ukupno su postigli 15 golova – stariji 6, mlađi 9 – ušli u tim sezone, bili najbolji mladi igrači svojih klubova i nakon te sezone završili transfere svojih karijera.

Mlađi je odlučio da ostane u Engleskoj i u transferu vrednom skoro 15 miliona funti Ligu 1 i dres Sautemptona zameni Premijer ligom gde je postao član Arsenala. Verovatno ste i sami zaključili o kome je reč – Aleksu Okslejdu Čemberlenu. Ovaj drugi, godinu dana stariji, izabrao je drugačiji put. Mersisajd i plavi dres Tranmer Roversa, zamenio je, dresom slavnog Bajerna iz Minhena, koji je za njega izdvojio malo manje od 2 miliona funti. Njegovo ime je – Dejl Dženings.

Možda je u poslednjih nekoliko godina Nemačka postala veoma popularna engleskim klincima koji često odlučuju da se tamo fudbalski razvijaju, ali ovakav transfer iz engleske treće lige u redove nemačkog šampiona bio je nešto nesvakidašnje. Za Dejla Dženingsa verovatno niste čuli, jer dok se Okslejd-Čemberlen nedavno okitio titulom prvaka Evrope sa Liverpulom, Dženings sedi na klupi engleskog desetoligaša Stokport Tauna, čiji je član postao prošlog leta kada je napustio devetoligaša Rankorn Taun.

Otpušten od strane Liverpula i razgovor sa Hamanom koji ga je odveo u Minhen

Dejl Dženings je rođen i odrastao u Liverpulu. Kao mali priključio se akademiji svog dečačkog kluba sa “Enfilda” i fudbal mu je bio beg od kriminala kojim su se bavili njegovi vršnjaci.

Mama nas je odgajila, mene i mog brata. Ona je dala sve od sebe, ali nismo uvek imali sve. Nekoliko mojih drugara sa kojima sam odrastao su u zatvoru. Tamo gde sam odrastao bilo je – ili to ili fudbal. Tada sam shvatio da ne želim da prođem kao oni. Fudbal je bio moj beg od toga.

U Liverpulu nije uspeo da se probije do prvog tima i sa 15 godina je otpušten. Godinu dana je bio bez kluba, da bi nakon probe potpisao za lokalnog trećeligaša Tranmer Rovers.

Debi za Roverse ostvario je na startu sezone 2010/11, ubrzo je postigao svoj prvi gol i potpisao dugogodišnji ugovor. Pomenute sezone davao je neke neverovatne golove, privukao veliki broj skauta koji su svakog vikenda dolazili u ložu “Prenton Parka”. Tranmer nije hteo da ga proda, bar ne za sumu od 600,000 funti koju je tada navodno nudio Vest Hem. Čekao je, čekao, a Dženings u međuvremenu sve bolje igrao. Na kraju te sezone postao je najbolji mladi igrač u klubu i proglašen je za otkrovenje sezone ispred Okslejd-Čemberlena.

Nagrada za takvu sezonu bila je ta što je na vrata “Prenton Parka” pokucao Bajern Minhen sa ponudom vrednom 1,8 miliona funti, a na vrata doma Dženingsovih pokucao Dietmar Haman koga je minhenski tim poslao da lično ubedi Dejla da pređe u Nemačku.

Prelazak u Bajern i početak velikih problema

Mladi Englez je jula 2011. godine predstavljen kao novo pojačanje nemačkog kluba. Bio je jedno od prvih pojačanja Jupa Hejnkesa. Prebačen je u mladi tim Bajerna gde mu je saigrač bio Emre Džan, kasnije fudbaler Liverpula, Juventusa i Borusije Dortmund. Dženingsa su smatrali velikim talentom zbog svoje brzine, prodornosti i driblinga i bio je viđen kao naslednik Franka Riberija… ali to nikada nije uspeo da dostigne.

Dolazak u Minhen bio je pravi košmar za njega. Živeo je sam u stanu, nije znao reč nemačkog. Ni to što je išao na privatne časove nije mu pomoglo. Problem je bio i u tome što nije znao da kuva, te se često hranio u restoranima brze hrane, što je prouzrokovalo da doda nekoliko kilograma, a povrede koje su ga dosta odvojile od terena u kombinaciji sa lošim načinom života, dovele su do toga da potpuno bude van forme.

Sećam se kada sam prvi put obukao Bajernov dres, izašao na trening, pogledao dole i samo se nasmejao i rekao “Vau”. Bio sam u fazonu “Kako se ovo dogodilo?” Bio sam veoma nezreo tada. Mislio sam da će to trajati zauvek. Mislio sam da sam najbolji i kada to nisam bio. Jednostavno nisam bio dovoljno profesionalan. Nisam shvatao stvari dovoljno ozbiljno koliko sam morao i nisam bio dovoljno posvećen mojoj dijeti i radnim navikama. Nikada u životu nisam spremio jelo, oprao garderobu i bilo je teško kada te neko odjednom gurne u tako nešto.

Nakon dve sezone tokom kojih je odigrao 36 utakmica u drugom timu Bajerna i postigao jedan gol, Dejl je rekao dosta. Memet Šol, tada trener rezervnog tima, ga je ubeđivao da ostane, da promeni način života, kao i da ima budućnost u klubu. Međutim, mladom Dejlu je nedostajao dom i njegov Mersisajd pa je odlučio da zatvori poglavlje u Nemačkoj i da se vrati u Englesku.

Nova epizoda koja je trajala samo dve i po godine

Nakon odluke da se vrati u domovinu, Barnsli je bio taj koji je pristao ga da dovede. “Tajksi” su platili 250,000 funti Bajernu i Dejl Dženings je potpisao trogodišnji ugovor sa jorkširskim timom.

Debi u Barnsliju nije protekao dobro jer je već u prvom kolu dobio crveni karton i dobio suspenziju od tri meča. Nakon povratka je igrao promenjivo i u drugom delu sezone bio pozajmljen MK Donsu. Druga sezona u Barnsliju je bila još slabija i nakon odigranih 50 utakmica za klub je otpušten. Tada ga je potpisao MK Dons. Međutim, za tadašnjeg člana Čempionšipa odigrao je samo jednu utakmicu zbog teške povrede i u februaru 2016. godine raskinuo ugovor sa njima čime je na neslavan način završio svoj povratak u domovinu.

Dve i godine bez fudbala, mentalni problemi i bolest ćerke

Dejlova bajka je u tim trenucima krenula potpuno suprotno od očekivanog. Nije uspeo u Minhenu, zatim ni u Barnsliju, kao ni u Miltonu. Povrede su mu upropastile šansu u nemačkom timu, a onda ga je koštala i ugovora u poslednjem klubu. Priznao je da mu je tada falila motivacija i da ga je napuštanje Miltona potpuno ubilo. Ipak, još gori problemi su tek došli.

Dejl je oženjen svojom dugogodišnjom partnerkom Ejbi sa kojom ima tri ćerkice. Leta 2017. godine dok se oporavljao od povrede i spremao za narednu sezonu, čuo je najgore vesti koje neki roditelj može da čuje – njegova najstarija ćerka Mia obolela je od leukemije.

Ništa mi nije bilo važno tada. Samo sam hteo da budem sa svojom ćerkom. Želeo sam da budem tu 24/7 i fudbal je bio poslednja stvar na listi koje sam žele da radim. Bilo je teško. Bilo je dana kada nisam hteo ništa da radim. Nisam mogao da se krećem. Moja žena i deca su bila jedina stvar koja me je motivisala da ustanem i uradim nešto. Mentalno sam mnogo, mnogo patio.

Mia je od tada išla na tretmane i krajem godine porodica Dženings dobila je lepe vesti da oporavak ide dobro i da bi ona uskoro mogla da bude potpuno zdrava. Dejl je tada odlučio da se posle malo manje od tri godine vrati fudbalu.

Mučio sam se mnogo dugo, ali kada samo konačno dobili dobre vesti, rekao sam “to je to, moram da se vratim i da to uradim kako treba”.

Otišao je u devetu ligu i u 26. godini potpisao za Rankorn Taun krajem 2018. Postigao je gol na debiju i sezonu sa Rankornom završio na sedmom mestu na tabeli. Ove godine je u par navrata bio saigrač sa legendarnim Robi Sevidžom u Stokport Taunu.

U njegovom životu sve se odvilo veoma brzo, kao na igrici, i nije znao da se nosi sa time na pravi način. Sam kaže da je naučio iz svojih grešaka i da se ne kaje što je prihvatio poziv Bajerna.

Mnogo sam više posvećeniji tome kako da živim boljim životom, kako da igram fudbal i koja sve odricanja morate napraviti. Ljudi me konstantno pitaju: “Da li se kajem što sam tamo otišao?”, kažem im “ne”. Mislim da bih se više kajao da nisam otišao i da sam odbio ponudu zato što ne bih znao šta bi se desilo.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s