Igrači

Kevin Elison – ćelavi skauzer kojeg svi mrze

Drugi najstariji igrač u prve četiri engleske lige. Osoba koja je iz amaterskih liga došla do Premijer lige, kročila na teren “Old Traforda”, i kasnije postala legenda nižih rangova. Igrač koji za sebe kaže da ga svi mrze. Sukobio se sa budućim menadžerom, nije hteo da napusti klub u sred finansijske krize i neko ko je otvoreno govorio o mentalnim problemima fudbalera.

Ćelavog četrdesetjednogodišnjaka koji je noćna mora za sve defanzivce čak i u petoj deceniji života, i igrača koji je sakupio preko 600 nastupa u svojoj karijeri prosto morate znati.

Ako se pitate ko je on? Dugogodišnji stub engleskog četvrtoligaša Morkamba – Kevin Elison.

“Ja sam veliko, grozno kopile i verovatno me većina igrača u ligi mrzi.”

Rođen i odrastao u Liverpulu, Elison je veliki navijač “Crvenih”. Sebe je opisao kao velikog, ćelavog skauzera, koji nikada ne zatvara usta. Igrao je u mlađim kategorijama Liverpula zajedno sa Stivenom Džerardom i Majklom Ovenom, ali je otpušten kada je imao 15 godina. Profesionalnu karijeru je tada nastavio u niželigaškim klubovima: od Sautporta, Konvi Junajteda, preko Čorlija do Altrinčama. Elison je bio preteča Džejmija Vardija i igrač koji je uspeo u onome što će malo ko uraditi. Poznate su priče o igračima koji iz nižih liga dođu do Premijer lige ili engleske reprezentacije. Elison je 2001. godine iz šestoligaša Altrinčama prešao u Lester Siti za oko 50,000 funti. Debi je imao malo više od mesec dana kasnije na najboljem mogućem mestu – “Teatru snova”. U porazu Lestera od Mančester Junajteda sa 2:0 ušao je sa klupe u 84. minutu umesto Dina Staridža. Kasnije se ispostavilo da je to bio njegov jedini meč u dresu Lestera i jedina premijerligaška utakmica u profesionalnoj karijeri. Bar će imati o čemu da priča svojim unucima.

Nakon “Lisica” prešao je u Stokport Kaunti i ostatak svoje karijere proveo u trećem i četvrtom rangu engleske Fudbalske lige. Od 2011. godine član je Morkamba.

Morkamb je jedan mali klub iz Lankašira. Osnovani su 1920. godine i za manje od tri nedelje slave vek postojanja. Ranijih sezona su igrali u petom rangu, a od 2007. članovi su četvrtog. Svake sezone za njih se vezuje ista priča: najmanji budžet, najslabija ekipa, glavni kandidati za ispadanje, a ipak mogu svakom timu u ligi pomrsiti račune i uvek nekako opstanu.

Priča oko dolaska Elisona u Morkamb dosta je interesantna. On je igrač sa veoma lošom reputacijom u nižim ligama. Kao što je sam rekao, nikome ne ćuti, često ulazi u konflikt sa protivničkim igračima i sebe je u jednom intervjuu opisao: “Ja sam veliko, grozno kopile i verovatno me većina igrača u ligi mrzi“. Kao što je pomenuto, 2011. postao član ovog tima. Tog leta je Džim Bentli, bivši štoper Morkamba, imenovan za novog menadžera. Njih dvojica nemaju dobru prošlost, a sve je počelo iz vremena kada je Elison igrao u Roteramu.

Nikada se nismo pogledali oči u oči. Obojica smo bi takmičari. Nekoliko meseci pre mog potpisivanja, Džim je igrao štopera za Morkamb, a ja sam bio u Roteramu. Skočio je na mene, a ja sam ga zgrabio za grlo. Tako da smo imali naših trenutaka. Dva ćelava skauzera se tuku. Nekoliko meseci kasnije kada je Sami Mekliroj napustio Morkamb i Džim postavljen za menadžera – ja sam bio njegovo prvo pojačanje.

Osam godina kasnije, Kevin Elison je još uvek u Morkambu, dok ga je Džim Bentli napustio u oktobru preuzevši AFC Fajld koji se takmiči u ligi ispod.

Morkamb je prošle sezone znatno lakše opstao nego što je to bio slučaj u nekoliko sezona pre toga. Ipak, poslednjih godina situacija je daleko od idealne i van terena. Nedavno su dobili trećeg vlasnika u isto toliko sezona, a pre dve godine je bio problem što niko zapravo nije znao koje je vlasnik. Kupio ih je neki brazilski investitor, ali o njemu nakon toga nije bilo ni traga ni glasa. Igračima su kasnile plate nekoliko meseci, situacija je bila zaista loša i budućnost je bila pod velikim znakom pitanja. Elison je imao opciju da napusti Morkamb, ali na to i u takvoj situaciji nije ni pomišljao.

Nedavno je po prvi put pričao o svojim crnim demonima. Do skoro samo je nekoliko osoba znalo da ima mentalnih problema, za koje kaže da su se pojavili kada je prešao u Morkamb. Porukama na Tviteru otvoreno je pričao o najvećem problemu današnjice i kroz šta je sve prolazio, i kako kaže, od tada mu se veliki broj fudbalera javio za pomoć.

Fudbal je bio olakšanje. Možda je to samo 180 minuta u dve utakmice tokom nedelje, ali u prethodnih osam godina to je bio moj beg od realnosti. Fudbal mi je pomogao da prođem kroz situaciju u kojoj sam bio. Ukoliko ne budem trener u budućnosti, moraću da idem na posao i misliti o tome. U 41. godini ja još uvek radim nešto što sam želeo kada sam imao devet godina. Šta bi ispunilo prazninu fudbala? Nemam odgovor na to.

Želja da bude trener ostvarila mu se ove sezone. Kada je Džim Bentli napustio Morkamb, on je zajedno sa još jednim dugogodišnjim članom ove ekipe, golmanom Berijem Ročeom, vodio ekipu protiv Lejton Orijenta. Za njih dvojicu to je bilo veoma emotivno. Beri Roče ima 37 godina i u klubu je od 2008. Dva igrača koja su, može se slobodno reći, ikone ovog modernog Morkamba, i koja među sobom imaju preko 800 utakmica i 19 sezona za klub, zajedničkim snagama predvodili su “Škampe” do minimalne pobede na tom susretu. Nedelju dana kasnije Derek Adams je preuzeo ekipu, ali je obojicu zadržao u svom štabu kako bi mu pomagali do kraja sezone.

Bilo je veoma čudno za Berija i mene. To je bio prvi put posle osam godina da neko drugi sedi na klupi, a da to nije Džim Bentli. Ali kada smo preuzeli vođenje tima morao sam da postanem ozbiljan. Ja sam jedan od velikih šaljivdžija u timu, ali pre te utakmice sam morao da se uozbiljim i da napustim timsku WhatsApp grupu. Ne znam da li ću ponovo voditi neku ekipu, ali bar znam da mi je za sada rekord na Vikipediji stoprocentan. Izjavio je Elison posle pobede nad Lejtonom.

Kevin Elison i Beri Roče protiv Lejton Orijenta

Prošle sezone kao četrdesetogodišnjak Elison je upisao čak 43 nastupa u ligaškim mečevima. Ove sezone, do pauze u šampionatu, 21 se našao u timu i jednom se upisao u listu strelaca u remiju sa Nortemptonom na startu sezone. Za tako dobru spremu zahvalan je jogi i meditaciji.

To su dve stvari za koje sam bio potpuno siguran da ih nikada neću probati u životu.  

Kev je pričao da je ga je tokom leta osam fudbalera kontaktiralo zbog istih mentalnih problema, kao i da je sa njima provodio vreme tokom Mundijala, kako bi im pomogao da to prebrode. U fudbalu je pronašao spas od opake bolesti sa kojom se još uvek bori. Ova sezone mu je 22. u profesionalnoj karijeri, ali i pored toga što ima 41 godinu, nije najstariji igrač u prva četiri ranga. Vezista Krouli Tauna Deni Balman je mesec dana stariji od njega.

Zbog svojih godina FIFA mu je u prošlogodišnjem izdanju igrice brzinu ocenila sa 35, po čemu je Elison bio jedan od najsporijih igrača u čitavoj igri. U klipu koji je na Jutjubu premašio milion i po pregleda on je dokazao da je igra bila prestroga prema njemu i da je mnogo brži od većine svojih saigrača.

Čim je igrica izašla, moj sin je bio prvi koji mi je se smejao: Tata, tata, tvoja brzina je samo 35. Puž se kreće brže od tebe.

Ove sezone pravda je bar malo zadovoljena, pa mu je brzina u poslednjem izdanju igrice ocenjena sa 43.

Elison je jedna veoma zanimljiva glava, kakvih je sve manje u niželigaškom fudbalu.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s