Pre godinu dana sam ostvario svoj san ili bar jedan od njih. Uspeo sam da dođem do menadžera engleskog šestoligaša Spenimur Tauna Džejsona Ejslija i sa njim uradim intervju. Saznao sam neke stvari koje nisam znao i koje bi sigurno interesovale mnoge poznavaoce niželigaškog fudbala u Engleskoj. Intervju je urađen na današnji dan prošle godine, pred poslednje kolo šampionata. Zašto sam baš izabrao njega?
Ljubitelji ove popularne PC igrice znaju kako je kada preuzmete nekog niželigaša i kroz par godina ga dovedete do Premijer lige. Ne postoji osoba koja to bar jednom nije pokušala, a pretpostavljamo da je većina i uspela. To je valjda bila i poenta osnivačima ove kompjuterske simulacije: uspeti u nečemu što u realnom životu nije toliko lako ostvarljivo.
Kada sam počeo da pratim engleski fudbal, jedna od ekipa koju sam prvu počeo da simpatišem je Piterboro Junajted. Nisu imali neku dugačku istoriju, veliku legendu ili prelep stadion, jednostavno sam ih zgotivio zbog njihovog stila igre.
Mali klub iz Kambrije, oblasti na severozapadu Engleske, punih 50 godina čeka na promociju u Fudbalsku ligu. Sada, kada su došli na korak od toga, prvenstvo je prekinuto zbog korona virusa i nije poznato kakva će odluka biti doneta i da li će im ona ići u prilog.
Grad u oblasti Tejmsajd, u regiji Mančester, uvek je važio za veliko trgovinsko mesto. Ime vuče iz anglo-saksonskih vremena i broji oko 45,000 stanovnika.
Koronavirus je suspendovao utakmice Premijer lige i Fudbalske lige, ali lopta u Nacionalnoj ligi i ligama ispod nje, kotrljaće se i ovog vikenda (bar za sada).
Poznata je svima priča da je Totenhemov stari "Vajt Hart Lejn" srušen i da je na istom mestu sagrađen novi, ultra moderni stadion koji je koštao skoro milijardu funti. Zbog toga je Totenhem skoro dve sezone bio privremeni domaćin na "Vembliju", a navijači nikako nisu bili oduševljeni najviše zbog kašnjenja radova i toga što su umesto predviđene jedne sezone, odigrali skoro dve na najvećem engleskom stadionu.
Kada odete na stadion obično pre utakmice ili na poluvremenu očekuje da pojedete kvalitetnu kobasicu, pljeskavicu ili nešto slično tome. To je valjda normalno na svim fudbalski stadionima i halama širom sveta, posebno kada su u pitanju američki sportovi. Ipak, za jedan mali seoski klub iz Engleske to nije slučaj.
Termin "veštački klub" već dugo godina je popularan među fudbalskim fanaticima. Najviše se povezuje sa Mančester Sitijem i Pari Sen Žermenom koji su zahvaljujući arapskim parama postali ono što jesu, a u isti koš sa njima mogu da se ubace i Čelsi, Lajpcig i još neke druge ekipe.
Kada već u Premijer ligi niko ne obraća pažnju na svoje akademije nego milionima kupuju gotove proizvode, onda neko ispod elitnog ranga ko ne može da se razbacuje tolikim parama, mora voditi računa o budućnosti fudbala na Ostrvu i snadbevanju velikana. Akademija ovog četvrtoligaša je za timove iz prvog i drugog ranga ono što su Ajaks, Partizan, Benfika, Sporting, Sautempton i slični za ove najjače evropske klubove.
